Matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20

Automatizacija (od starogrčke reči = koji sam upravlja), robotizacija, industrijska automatizacija, ili numerička kontrola je upotreba kontrolnih sistema kakvi su računari da bi se kontrolisala industrijska mašinerija i procesi, u nameri da se zamene ljudski operateri. U oblasti industrijalizacije ovo je korak posle mehanizacije. I dok je mehanizacija obezbeđivala ljudima mašine koje bi im pomagale u fizičkim aspektima posla, automatizacija pored toga u velikoj meri smanjuje potrebu za ljudskim senzornim i mentalnim sposobnostima.
Automatizacija igra sve značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i svakodnevnom iskustvu. Inženjeri teže da kombinuju automatizovane uređaje sa matematičkim i organizacionim alatkama kako bi napravili složene sisteme za sve veću oblast primena i ljudskih aktivnost
U ovom radu ce biti prikazan matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom u savremenom svetu
Matematički model protočnog rezervoara sa zagrevanim, nestišljivim fluidom
Posmatrajmo protočni rezervoar konstantne površine poprečnog preseka koji je šematski prikazan na slici 1.. kroz koji protiče tečnost konstantne gustine i kod koga je celokupni otpor isticanju skoncentrisan u linearnom ventilu na izlaznom vodu.
Slika 1. Nivo sistem kao primer sistema prvog reda
Materijalni bilans ovog sistema se može prikazati u obliku
Na osnovu pretpostavke o linearnom ventilu u kome je skoncentrisan otpor isticanja dobija se linearna zavisnost izmedu izlaznog protoka Fo, i pogonske sile za isticanje, visine nivoa h:
U prethodnim jednačinama Fi je ulazni Fo a izlazni protok, h je visina nivoa, C (miF oF2) površina poprečnog preseka suda, kojom je definisana njegova kapacitivnost, i R (s/m2) je otpornost isticanja. Zamenom Fo iz jednačine u jednačini dobija se sledeća oFobična linearna diferencijalna jednačina prvog reda sa konstantnim koeficijentima:
Pošto jednačina ne sadrži konstantne članove, pri prelasku na promenljive odstupanja, ostaje nepromenjena. Primenom Laplasove transformacije na jednačinu napisanu preko promenljivih odstupanja, posle množenja čitave jednacine sa R, sledi:
Ova jednačina povezuje Laplasovu transformaciju visine nivoa u sudu H(s), koja predstavlja izlaz, sa Laplasovom transformacijom ulaznog protoka F(s), koji predstavlja ulaznu promenljivu. Proizvod otpornosti isticanja i kapacitivnosti suda:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]